Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава организовао је јавно слушање на којем су представљени предлози закона о фискализацији и дигиталној имовини. Јавно слушање је институт чија је сврха да чланови одбора Скупштине и други народни посланици добију потребне информације, стручна мишљења и коментаре заинтересованих лица о предлогу закона који је у скупштинској процедури, о спровођењу донетих закона, као и о питањима из делокруга рада одбора.
Председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић поздравио је све присутне на првом јавном слушању које се одржава у новом сазиву Народне скупштине истакавши да су овакве јавне расправе пример добре праксе. Дачић је у свом уводом обраћању рекао да институт јавних слушања представља значајан инструмент у раду парламената, као и значајан напредак у вршењу надзора над радом министара и других државних службеника, у односу на традиционални вид надзора који се остваривао углавном путем парламентарних питања.
Предлог закона о дигиталној имовини представио је државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић. Он је рекао да је регулатива у овој области у светским оквирима тек у развоју, као и на нивоу Европске уније. Истакао је да је Република Србија препознала глобалне трендове и следећи примере појединих јурисдикција, као нпр. Француске и Малте, одлучила да на системски начин приступи регулативи у тој области кроз доношење закона. Усвајањем подстицајног, развојног и глобално конкурентног Закона о дигиталној имовини, очекује се још бржи раст домаћих стартапа у области „blockchain“ технологије, као и лакше финансирање иновативних идеја. Државни секретар је истакао да је у овом тренутку дигитална имовина уређена изричито само Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и то искључиво ради спречавања да криминалци и њихове групе злоупотребљавају виртуелне валуте у својим противправним активностима.
Марко Јанковић, председник Комисије за хартије од вредности, је из перспективе регулатора тржишта капитала објаснио мотиве који су стајали иза израде самог закона. Све институције, чланице радне групе, које су учествовале у изради закона имале су за циљ решење које би Републику Србију довело у ред земаља са најсавременијим решењима у области дигиталне имовине и на лидерско место у овој области и које би допринело даљем расту наше привреде и економије. Сам закон је подељен на два дела у односу на то које институције ће имати надлежности за примену одређених делова закона. Тај део који се односи на дигиталнe токене и дигиталну имовину са карактеристикама финансијских инструмената је поверен Комисији за хартије од вредности. Овим законским решењем је покушано да се обезбеде нови, иновативни извори финансирања за мала и средња предузећа кроз коришћење инвестиционих токена. Постоје различите врсте инвестиционих токена, нагласио је г. Јанковић, а најчешћи су они који инвеститорима омогућују право на одређено потраживање према издаваоцу – малом или средњем предузећу које би иницијално издало и продало те токене инвеститорима. Г. Јанковић је такође истакао да је омогућена за одређену дигиталну имовину која има све карактеристике финансијских инструмената, а која би иначе изискивала примену Закона о тржишту капитала, примена закона о дигиталној имовини. Наиме, уколико се дужничка хартија емитује у дигиталном облику у вредности мањој од 3 милиона евра и у року издавања од 12 месеци на такве емисије ће се примењивати Закон о дигиталној имовини што омогућава далеко једноставнији регулаторни третман и начин издавања. Јанковић је поздравио и решење из закона којим је омогућено да се дигиталном имовином тргује и на регулисаним тржиштима, што би требало да oживи трговање на Београдској берзи и да подстакне и неке друге субјекте да се укључе.
Усвајање Предлога закона о дигиталној имовини очекује се до краја ове године.
Усвајање Предлога закона о дигиталној имовини очекује се до краја ове године.