Економске промене у Југославији крајем осамдесетих година створиле су после педесет година услове за успостављање финансијског тржишта. Доношење Закона о хартијама од вредности  и Закона о тржишту новца и капитала крајем 1989. омогућило је стварање институција тржишта капитала.

Комисија за хартије од вредности је основана у јануару 1990. године на основу Закона о хартијама од вредности („Службени лист СФРЈ“ бр. 64/89  (и 29/90)) одлуком Савезне владе (Савезног извршног већа) о саставу, делокругу и начину рада Комисије од 11. јануара 1990. године, тада као Комисија за давање одобрења о издавању дугорочних вредносних папира.

Први председник Комисије  био је др Милован Милутиновић. Прва седница је одржана 16.2.1990. када је донето Решење о давању одобрења за почетак рада тржишта капитала у Југославији. Први правилник је усвојен неколико месеци након тога: Правилник о условима за давање одобрења о издавању дугорочних хартија од вредности, 26. јуна 1990, када је као други председник Комисијом председавао др Стојан Дабић.

Међу првим својим активностима, на десетој седници одржаној 25.12.1990, тадашња Комисија је дала иницијативу за увођење нових предмета у наставним програмима правних и економских факултета. Наиме, иницирано је да се на правним факултетима (на другом и трећем степену) уведе настава по предмету Банкарско и берзанско право, а на економским факултетима Хартије од вредности и њихово тржиште.

Најдужу праксу у свету, када је у питању регулатива тржишта капитала, имају САД. Комисија за хартије и берзу у САД основана је законом још 1934. године, а по угледу на њено уређење, организована је и наша Комисија. Комисија за хартије од вредности је почела са радом 1990. године и тада је деловала на простору читаве бивше Југославије дајући одобрења и дозволе за почетак рада и Београдској, Љубљанској, Сарајевској и Подгоричкој берзи (у 1994. години).

Оснивачка скупштина Југословенског тржишта капитала, основаног од стране 32 највеће банке са територије некадашње Југославије одржана је 1989. године. Београдска берза је основана 1990. Комисија је дала дозволу Тржишту капитала Београд за промену имена 1992,  тако да Београдска берза представља правног сукцесора Београдске берзе која је била основана 1894, а престала са радом априла 1941. године.

Укратко о Комисији за хартије од вредности

Комисија за хартије од вредности је самостална и независна државна организација – регулатор тржишта капитала у Републици Србији. Основана је 1990. године,  када се након неколико деценија променом друштвених прилика враћају институције тржишта капитала, а на Београдској берзи поново покреће трговање акцијама и краткорочним дужничким хартијама.

Основни задатак Комисије за хартије од вредности је законито, правично и транспарентно функционисање тржишта капитала и заштита инвеститора. Комисија поред своје регулаторне функције врши надзор актера на тржишту капитала: берзе, инвестиционих друштава (брокерско-дилерских друштава, овлашћених банака), депозитара, друштава за управљање отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, односно алтернативним инвестиционим фондовима као и самих фондова.

Чланица је Међународне организације комисија за хартије од вредности (IOSCO). То значи да сарађује у развоју и примени међународно признатих стандарда регулације, надзора и заштите инвеститора, као и размени информација на глобалном и регионалном нивоу.

Комисија такође организује курсеве (наставу, полагање испита и лиценцирање) за стицање звања портфолио менаџера, инвестиционог саветника и брокера.

За обављање послова из своје надлежности Комисија је одговорна Народној скупштини Републике Србије.


Правни статус 

Комисија за хартије од вредности је независна и самостална организација Републике Србије. 

Прописано је да Комисија има пет чланова, укључујући и председника Комисије, које на предлог надлежног радног тела за послове финансија Народне скупштине Републике Србије, бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије.

Комисија одлучује на седницама, које води председник Комисије или члан Комисије кога он одреди. Радом стручне службе Комисије руководи секретар Комисије.

Комисија врши надзор над применом:

1) Закона о тржишту капитала
2) Закона о преузимању акционарских друштава
3) Закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом
4) Закона о алтернативним инвестиционим фондовима
5) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма од стране банака 
6) Закона о робним берзама 
7) Закона о ревизији и
8) Закона о дигиталној имовини

Надлежности и овлашћења Комисије за хартије од вредности

Нaдлежности и овлашћења Комисије за хартије од вредности регулисани су:

1. Законом о тржишту капитала
2. Законом о преузимању акционарских друштава 
3. Законом о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом
4. Законом о алтернативним инвестиционим фондовима
5. Законом о робним берзама 
6. Законом о ревизији
7. Законом о дигиталној имовини

У складу са чланом 262. Закона о тржишту капитала, Комисија има следећа овлашћења и надлежности:

"1) доноси подзаконска и остала акта за спровођење закона; 2) одобрава објављивање проспекта за јавну понуду и укључење финансијских инструмената у трговање; 3) одобрава понуде и укључење финансијских инструмената у трговање који су изузети од обавезе објављивања проспекта, а одобрење Комисије је неопходно у складу са одредбама поглавља III. овог закона; 4) одобрава физичким и правним лицима статус квалификованих инвеститора; 5) даје дозволу за обављање делатности инвестиционим друштвима, дозволу за рад организатору тржишта, одбија захтев за давање дозволе, привремено или трајно одузима дозволе; 6) даје дозволу организатору Фонда и сагласност на општа акта Фонда и измене тих општих аката; 7) одобрава измене општих аката, стицање квалификованог учешћа, даје претходну сагласност на именовање чланова управе организатора тржишта, инвестиционих друштава и Централног регистра; 8) организује наставу и полагање испита и издаје дозволу за обављање послова брокера, портфолио менаџера и инвестиционог саветника; 9) регулише, врши надзор и прати:

(1) послове издаваоца и јавних друштава; (2) извршавање обавезе извештавања издавалаца и учесника на регулисаном тржишту, односно МТП; (3) пословање лица из тачке 5) овог става, укључујући и лица која поседују квалификовано учешће, чланове управе и друге запослене код тих лица; (4)  пословање Централног регистра, лица са квалификованим учешћем, чланове управе и запослене у Централном регистру; (5)  секундарно трговање финансијским инструментима у Републици, без обзира на то да ли се такво трговање врши на регулисаном тржишту, односно МТП или ван њих; (6)  пословање Фонда, организатора Фонда и чланове Фонда;

10) прати усклађеност са одредбама и повреду одредаба закона, аката Комисије из члана 241. овог закона и општих аката организатора тржишта, инвестиционих друштава и Централног регистра; 11)  организује, предузима и контролише спровођење мера и санкција којима се обезбеђује законито, правично, уређено и ефикасно функционисање регулисаног тржишта, односно МТП, а у циљу спречавања поремећаја на тржишту и заштите инвеститора; 12)  води регистре; 13)  обавља друге дужности у оквиру својих општих и посебних овлашћења ближе прописаних одредбама чл. 264. и 267. овог закона; 14)  сарађује и закључује споразуме са међународним организацијама, страним регулаторним органима и другим домаћим, односно страним органима и организацијама ради пружања правне помоћи, размене информација и у другим случајевима кад за тим постоји потреба; 15) саставља извештаје и даје информације о регулисаном тржишту, односно МТП; 16) унапређује едукацију инвеститора; 17) издаје дозволе и доноси подзаконска акта у вези са издавањем дозвола, регулисањем и надзором агенција које се баве проценом кредитног ризика у Републици; 18) врши надзор, предузима и контролише спровођење мера и санкција у вези са применом закона којим се уређује преузимање акционарских друштава, закона којим се регулише пословање инвестиционих фондова и закона којим се регулише спречавање прања новца и финансирања тероризма; 19) обавља и друге послове утврђене овим и другим законом. 

Послове из става 1. тач. 1)-13), 17) и 18) овог члана Комисија обавља као поверене послове.

Комисија може покренути и водити пред судом поступак против било ког лица ради заштите интереса инвеститора који улажу у финансијске инструменте и других лица за која утврди да им је повређено одређено право или на праву заснован интерес, а у вези са пословима са финансијским инструментима.

У случају да сматра да постоје чињенице које указују на постојање кривичног дела, привредног преступа или прекршаја, Комисија упућује предлог за пријаву, односно захтев органу надлежном за спровођење истраге, кривично гоњење и прекршајни поступак."