Глобални договор Уједињених нација (United Nations Global Compact) je удружење посвећено промовисању друштвено одговорног пословања. Чланице  се обавезују да своје делатности усагласе са десет универзалних принципа из области људских права, рада, заштите животне околине и борбе против корупције. Најмасовније је добровољно удружење компанија и других организација и укључује преко 12.000 учесница из више од 170 земаља широм света.

У Србији, Глобални договор постоји од 6. децембра 2007. године и тренутно броји више од 110 чланица. Комисија за хартије од вредности је примљена у Глобални договор Уједињених нација 3. фебруара 2017. године.

Десет принципа Глобалног договора из области заштите људских и радних права, заштите животне средине и борбе против корупције заснивају се на Универзалној декларацији људских права, Декларацији Међународне организације рада о фундаменталним принципима и правима на раду, Декларацији о животној средини и развоју и Конвенцији Уједињених нација о борби против корупције.

Принцип 1: поштовање и подршка заштити међународно признатих људских права
Принцип 2: обезбедити да се не крше људска права током пословања
Принцип 3: подршка слободи удруживања и примени права на колективно преговарање
Принцип 4: укидање свих врста принудног и присилног рада
Принцип 5: забрана запошљавања деце
Принцип 6: елиминација дискриминације на радном месту
Принцип 7: одговоран приступ животној средини
Принцип 8: подршка пројектима који штите животну средину
Принцип 9: учешће у развоју технологија која не шкоде животној средини
Принцип 10: борба против корупције у сваком њеном облику, укључујући изнуђивање и подмићивање

Одбор за јавни надзор ревизије основан је (као Одбор за јавни надзор над обављањем ревизије) одлуком Владе Србије у октобру 2013. године у циљу заштите јавног интереса  и надзора над радом Коморе овлашћених ревизора, друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора.

Формирање и рад Одбора за јавни надзор ревизије регулисани су Законом о ревизији. Улога Одбора је да пружа стручну помоћ у раду Комисије ради спровођења одредаба закона. Одбор за јавни надзор разматра и даје сагласности на општа и појединачна акта која доноси Комисија у оквиру својих надлежности.

Рад овог тела доприноси већој транспарентности и финансијској дисциплини. Модел јавног надзора над ревизијом прихваћен је у складу са најбољом међународном праксом у тој области и у складу је са регулативом ЕУ. Циљ је да се подигне квалитет финансијског извештавања, уједначе прописи и пракса.

Одбор за јавни надзор има председника и шест чланова. Председника и чланове Одбора за јавни надзор именује и разрешава Влада, и то председника и четири члана на предлог министра надлежног за послове финансија,  једног члана  на предлог Народне банке Србије и једног члана на предлог Комисије за хартије од вредности. 

У складу са новим Законом о ревизији који је на снагу ступио 1. јануара 2020. године, надзор над обављањем ревизије и контрола квалитета рада ревизорске струке обједињени су у оквиру једне институције – Комисије за хартије од вредности.

Нови Закон о ревизији прописује да је Комисија за хартије од вредности орган који спроводи јавни надзор над обављањем ревизије и контролу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора. Комисија обавља контролу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора ради провере да ли се при обављању ревизије поступа у складу са МСР и одредбама  закона. Контрола и начин обављања контроле квалитета рада треба да буде сразмерна сложеношћу послова које обавља друштво за ревизију, односно самостални ревизор, што се додатно уређује општим актима Комисије. 

Контрола квалитета рада обавља се на објективан начин и у поступку који искључује било какав сукоб интереса између лица која обављају проверу квалитета рада и друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора. 

Ради обављања контроле квалитета Комисија доноси методологију за проверу квалитета обављених ревизија, проверу квалитета рада друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора. 

Комисија за хартије од вредности врши контролу квалитета рада друштва за ревизију праћењем, прикупљањем и провером извештаја и обавештења која друштва за ревизију, самостални ревизори и лиценцирани овлашћени ревизори подносе Комисији, обављањем прегледа пословања друштава за ревизију и самосталних ревизора и изрицањем мера у поступку контроле квалитета, у складу са Законом о ревизији. 



Комитет за финансијску стабилност  су у циљу очувања и јачања домаћег финансијског система основали Влада Републике Србије, Народна банка Србије, Агенција за осигурање депозита и Комисија за хартије од вредности. Након потписивања Споразума о оснивању Комитета за финансијску стабилност, у Народној банци Србије је 9. децембра одржана конститутивна седница овог саветодавног тела.  Комитет је саветодавно тело са задатком да разматра и оцењује сва питања и могуће мере које треба предузети ради одржавања стабилности финансијског система и координира све кључне субјекте у том процесу. Имајући у виду да је финансијска стабилност предуслов за економски развој који ствара одрживе претпоставке за раст бруто домаћег производа и смањење незапослености, као и да ефекти глобалне финансијске кризе и даље у значајној мери утичу на развој наше економије задатак  овог посебног међу-институционалног тела за финансијску стабилност је да допринесе јачању и очувању стабилности финансијског система у Србији.

Усклађивање политика и мера и благовремена и ефикаснија размена података и информација у области финансијске стабилности доприноси квалитетнијем праћењу и оцени системских ризика, јачању отпорности финансијског система у кризним ситуацијама и предузимању правовремених и адекватних мера ради спречавања негативних последица у финансијском сектору и привреди.

Чланови Комитета за финансијску стабилност су гувернер Народне банке Србије, министар финансија, директор Агенције за осигурање депозита, председник Комисије за хартије од вредности, директор Управе за надзор над финансијским институцијама, државни секретар у Министарству финансија, вицегувернер НБС задужен за финансијску стабилност, као и генерални директор Сектора за контролу пословања банака у НБС. Радом и седницама Комитета, које се састаје најмање једном у три месеца, председава гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.